March 1, 2021

ŽOZEF-IVAN LONČAR
PUSTITE ME DA SE ODMORIM!
Pančevo, 29. januar 2021. (7529)

Napomena urednika media portala “Oli Well Be World”:
Ovo je osmi nastavak teksta “Filozofije marketinga”, autora Žozef-Ivan Lončar.
Prvi deo: “Ne postoji budućnost. Postoji sadašnjost”, objavljen 25.12.2020.
Drugi deo: “Kratkoročno pobedilo dugoročno”, objavljen 01.01.2021.
Treći deo: “Pustite me da se odmorim!”, objavljen 29.01.2021.
Četvrti deo: “Četiri godine momaštva”, objavljen 08.02.2021.
Peti deo: “Ja i politički život”, objavljen 16.02.2021.
Šesti deo: “”Bežim” u Beograd”, objavljen 22.02.2021.
Sedmi deo: “I da si lumen ne možeš sve zapamtiti”, objavljen 22.02.2021.

 

PIŠEM PEDESET PET GODINA

Bio sam referent  publiciteta časopisa „Savremeno pakovanje“ od l. januara 1966. godine. Nije bilo proizvođača ambalaže a da ga nisam posetio: papir, karton, staklo, plastika, metal, pluto… Tu su već bile i posete ino proizvođačima mašina i materijala, štamparskih boja i drugih grafičkih materijala. Sajmovi papira i drugih ambalažnih materijala i mašina za štampu i za pakovanje: Keln, Diseldorf, Minhen, Pariz, Milano i proizvođači iz svih mogućih država. Dosta sam pisao o svemu tome. Kod nekih, odlazio sam sa izmišljenim i objavljenim oglasima, jasno konkurentskih, a posle dobijenih pravih narudžbina odlazio kod onog prvog i pokazivao oglasna rešenja ovih drugih. Grafički urednik bio je grafička legenda Đorđe Prudnikov a ja sam bio inicijator, koncepcioner i tekster. Bili smo uspešan tandem a klijenti više nego zadovoljni.

Da bi se bolje razumelo, tada nije bilo samoposluga, pogotovu ne supermarketa i slično i proizvodi upakovani u ambalažne materijale. Od starih novina trgovac je pravio „fišeke“ i tu je sipao ono što ste čitali sa spiska nabavke. Trgovac je stajao iza tezge a iza njega roba, najčešće u rinfuzi, a kupac ispred tezge.

Mi smo, na neki način, menjali svet.

Već sam navodio imena mojih najboljih učitelja: Novice Vučetina i Mirka Markovića, obojica diplomirani ekonomisti (po sadašnjem – tada se to drugačije zvalo). Bili su sjajni poznavaoci međunarodne prakse jer su se služili i francuskim, i italijanskim, i nemačkim jezikom, čije se teorije o ekonomskoj propagandi i publicitetu u mnogome razlikuju. Jasno, i engleskim, tako da su mogli izvlačiti komparacije, počesto adekvatnije u korist našeg podneblja i mentaliteta u odnosu na tržište SAD, izvorište teorije marketinga ali iz njihove, američke dioptrije.

Obojica učestvuju u stvaranju UEPS-a i vodeći su autori stručnih članaka u glasilu i na kursevima. Možete li da zamislite da se, 1961. na jednom od seminara, izučavala psihologija u ekonomskoj propagandi. I da je bila skripta napisana na tu temu.

Zašto ih posebno izdvajam. Nikada ih nisam pitao, niti su oni o tome govorili. Pretpostavljam da su oni inicijatori mog izbora na mesto glavnog urednika periodičnog časopisa „Ekonomska propaganda“.

Zbog izrazitih nesuglasica koje, na momente, poprimaju i političke konotacije između istovetnih udruženja Srbije, Hrvatske i Slovenije zbog načina formiraranja i sadržaja rada SEPJ-a, Saveza ekonomskih propagandista Jugoslavije (inicijativa iz Beograda i Sarajeva protiv koje su energično protiv Hrvatska i Slovenija), dolazi do prekida i u izdavanju glasila UEPS-a „Ekonomska propaganda“.

Na sednici UO UEPS-a (predsednik Dragan Karišić, direktor preduzeća za ekonomsku propagandu i publicitet FORUM, osnovanog aprila 1948, inače po struci građevinski tehničar), imenuju me za glavnog urednika „Ekonomske propagande“, bez mog znanja i pristanka. Odgovorni je Radmilo Dimitrijević, generalni direktor preduzeća OBLIK, potom EKONOMSKE PROPAGANDE. Tih godina u Jugoslaviji (šezdesetih) posluje oko pedesetak specijalizovanih preduzeća, zavoda i instituta na poslovima ekonomske propagande, publiciteta, opremanja štandova po sajmovima, kreiranje i proizvodnja ambalaže, poslovne galanterije (poslovnih poklona naročito uoči novogodišnjih praznika – Božić i Srpska nova godina su reči koje se izgovaraju u tišini ali se, uveliko, dele poslovni pokloni različitih vrednosti). Zidni kalendari postaju vrhunac produkcije, počesto na svetskom nivou (Industrija kablova Svetozarevo (sadašnja Jagodina); JAT; Energoinvest,  Sarajevo; Iskra, Kranj; Gorenje, Velenje; sve veću pažnju izaziva farmaceutska industrija: Galenika, Pliva, Krka, Lek. I pored očitog i naglog razvoja ekonomske propagande (setite se Uredbe Vlade FNRJ iz 1953. o kojoj sam često pisao), najveći novac prave izdavači poslovnih (privrednih) adresara. Njih čak šesnaest iz skoro svih krajeva u Jugoslaviji. Da bih vam dočarao sintagmu „najveći novac“, najuspešniji izdavač bio je beogradski „Privredni pregled“. Do tada poznat po jedinim dnevnim poslovnim novinama istoimenog naziva u državi. Započeli su u jednom podrumu zgrade nekadašnjeg „Jugoeksporta“ na Trgu republike, na skretanju ka Makedonskoj. Završili su u velelepnoj zgradi u Maršala Birjuzova ulici, na izlasku iz tunela ka Zelenom vencu. Pored velelepne i visoke zgrade, montirana je najsavremenija štamparija sa rotacionom štampom pomenute novine (sa dnevnim tiražom od desetak hiljada primeraka).

Neko je shvatio da to ipak nisu ekonomska propaganda i publicitet koji su potrebni jugoslovenskoj privredi a sve više se priča i o marketinškim istraživanjima i Kongresu „Esomar“ u Opatiji, kada se koristi pozitivna klima i osniva JUMA, Jugoslovensko udruženje za marketing.

Da se ne ponavljam. Jednog dana pozvan sam kod generalnog direktora OBLIKA, druga Radmilo Dimitrijevića. Bez mnogo reči, pruženo mi je rešenje o postavljenu za glavnog urednika glasila UEPS-a, „Ekonomska propaganda“.

I, evo, pedeset je peta godina kako, skoro pa dnevno, pišem.

Ponekad se posvađam sam sa sobom, da šreskočim ponešto. Da se napravim da nešto nisam video, čuo, pročitao. Da ne iznosim svoje opservacije – pozitivne ili negativne, nebitno je, „kritičke boce“ a, sve češće, „žestoke ocene“.

Tešku bitku vodi Žozef sa Ivanom. I obrnuto.

OLIVERA U MOJ ŽIVOT

Kada mi se javila Olivera (Imbronović), koju još nisam lično upoznao ali sam primetio njeno ime i zanimljiv način pisanja iz širokog opusa interesovanja, kada mi je ponudila da napišem za njen medija-portal o istorijatu posleratnog razvoja ekonomske propagande u Jugoslaviji (mislim na vreme od 1945), posebno u Srbiji, ni ona ni ja nismo baš bili sasvim sigurni u šta smo se „uvaljali“.

Do sada, ko je hteo, a i vremenski stigao, pročitao je moja dva, uslovno rečeno, kazala.

Sledeći, koji pripremam, posvećen je „samoubistvu“ sve većeg broja „Advertising Agency“, čiji je broj u silaznoj putanji i u sve jačem zamahu. Taj čin ubrzavaju i mnogi koji tvrde i ukazuju da je digitalni marketing jedino rešenje razrešenja sve vidnijih problema, da je DM jedino rešenje, toliko uspešno da je klasičnu filozofiju marketinga poslao u muzej

Moje godine (osamdeset prva mi je), ukazuju da bih, ogromnom broju čitalaca Oljinog portala i marketinških poslenika, sigurno mogao biti otac, mnogima deda a ponekim i pradeda.

I ne samo zbog toga, odlučih se da napravim svojevrsnu pauzu, da pripremim i napišem prilog i ponudim čitalaštvu rukopis pod neuobičajenim naslovom: PRESEDAN.

Onda će mnogi, tako pretpostavljam, bolje razumeti „šta je pesnik hteo da kaže“, najavljujući serijal: WFA – MEĐUNARODNO UDRUŽENJE OGLAŠIVAČA. UTICAJ NA STANJE I RAZVOJ TRŽIŠTA OGLAŠAVANJA. ČIJE INTERESE BRANI.

 

February 16, 2021

ŽOZEF-IVAN LONČAR
PUSTITE ME DA SE ODMORIM!
Pančevo, 29. januar 2021. (7529)

 

Napomena urednika media portala “Oli Well Be World”:
Ovo je peti nastavak teksta “Filozofije marketinga”, autora Žozef-Ivan Lončar.
Prvi deo: “Ne postoji budućnost. Postoji sadašnjost”, objavljen 25.12.2020.
Drugi deo: “Kratkoročno pobedilo dugoročno”, objavljen 01.01.2021.
Treći deo: “Pustite me da se odmorim!”, objavljen 29.01.2021.
Četvrti deo: “Četiri godine momaštva”, objavljen 08.02.2021.

JA I POLITIČKI ŽIVOT

To sam, jedva, postao u svojoj 35-toj godini starosti, što je bila vrlo retka, izuzetna pojava. Otac mi se teško razboleo, bilo je neizvesno i tražio je da mu ispunim poslednju želju – da postanem član partije. Podneo sam molbu 1973. OO SKJ sa čak tri preporuke jugoslovenskih uglednika – bilo je uobičajeno da bude jedna. Sekretara OO SKJ bunio je IAA pa još sa sedištem u Njujorku, a tek što sam član Svetskog IAA saveta i šta ću ja „tamo“. Bio je uveren da nikada neću biti primljen u SKJ. Teritorijalno, pripadao sam mesnoj zajednici a tu su, u najvećem broju, penzionisani vojnici i policajci, domaćice i studenti i oni to neće nikada prihvatiti. Kada sam podneo zahtev da mi se vrati molba sa preporukama kako bih imao uspomene na deo života, novoizabrani sekretar, inače magistar ekonomskih nauka, odlučio je da rizikuje i iznese moj zahtev za prijem u SKJ. Postavio je, po meni, strašan uslov: da se moja molba i preporuke ne čitaju jer ću, u tom slučaju, sigurno biti odbijen. On će da je prepriča onoliko koliko bude smatrao dovoljnim. Znao je čime se bavim i koliko sam tvrdoglav. Tražio sam da razmislim jer nisam mogao da shvatim da treba da se stidim svojih profesionalnih i drugih aktivnosti. Ponudio mi je sedam a ja sam tražio četrnaest dana.

Otišao sam, po pozivu, na sastanak OO MZ SKJ, saslušao najkraći mogući opis ko sam ja (sekretar je pričao manje od jedne minute). Dobio sam već pripremljenu knjižicu člana SKJ i struk crvenog karanfila. Nisam dobio uobičajenu šansu da se zahvalim na iskazanom poverenju i druge očekivane reči na vernost. Sa sastanka sam otišao pravo kod roditelja i sa knjižicom člana SKJ mahao ocu ispred nosa. (Odmah je ozdravio.) Živeo je, nakon toga, još dvadeset šest godina (1913 – 2001).

Partijski život okončao sam, svojom voljom, 1989. posle čuvene (skaradne) sednice CK SK Srbije kada je smenjen Ivan Stanbolić a sudbinu građana Srbije preuzeo Slobodan Milošević. Te godine je prestao, na užas mog oca, moj partijski život.

Zapravo, neposredno. Na nekoliko dana pre ubistva Ivana Stanbolić, lično  sam mu dao saglasnost da budem njegov šef Izbornog štaba za predsednika Srbije. Bio sam spreman, ali i raspoložen da to radim.

Bio sam i šef Izbornog štaba Milana Beka u Kragujevcu na izborima 2000. Tamo je suvereno vladao SPO i  Stefanović, gradonačelnik grada. Od četiri mesta za poslanike u Saveznoj skupštini, osvojili smo dva mesta (SPS i JUL), a za treće falilo nam je sedam (!) glasova.

Vodio sam i kampanju za, tada, mr Karolja Kasaša, inače generalnog direktora POTISJE KANJIŽA i ušao je među sedmoro članova Veća Republike u Saveznoj skupštini (zahvaljujući Crnoj Gori, Jugoslavija je, još uvek, formalno postojala). Te tri kampanje nisam vodio kao politički aktivista već kao marketinški poslenik.

 

UTVA I MOJI „NESTAŠLUCI“

Oglasna poruka je glasila: SREĆAN TI ROĐENDAN, REPUBLIKO!

U potpisu: Radnička klasa Fabrike aviona UTVA. Zaštitni znak bila je stilizovana ptica Utva zlatokrila.

Prvih dana decembra uzbuna po vertikali. Zasedaju nadležna tela u CK SKJ i SK SSRNJ do lokalnih.

Dok traju te diskusije, jedan – vrlo ugledan i autoritativan novinar u listu „Borba“, organa SK SSRNJ, ponekad većeg ugleda i značaja od partijske novine „Komunist“, objavljuje vrlo pozitivan komentar o oglasnoj poruci UTVE kao primer kako treba prekinuti sa formalizmima i „kalupima“ i neposrednije komunicirati sa građanima. Termin „komunikacija“, pogotovu „interaktivna komunikacija“ još nisu u zvaničnom vokabularu.

Prestaju diskusije i događaj se više ne spominje kao da se ništa nije desilo! Ostale su pojedine sumnje ali se samo šapuće „ko sam ja, čiju zaštitu uživam, kada sam sin običnog radnika“, provociraju tako i mene određeni ljudi širokih interesovanja.

U međuvremenu, radim(o) na izradi novogodišnje čestitke UTVE.

U nekoj stručnoj knjizi (članku?), pročitao sam da primalac (a bilo je osoba koji su dobijali na stotine i više čestitki), pamti, najčešće, tri: prvu, poslednju i najlepšu (po svojim kriterijumima. Ponekad i od beznačajne osobe pa do autoritativnih, lični kriterijum bilo je svačije pravo.)

Na tržištu se pojavljuje nov grafički materijal: karton „bindakote“ 300 g/m2, jednostranog visokog sjaja. Nove su i vrhunske grafičke boje „Kessler“. Materijal je izazovan ne samo što je nov proizvod. Grafičko preduzeće „6. Oktobar“ u Pančevu (naziv firme je određen po datumu oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu), upravo je pustilo u rad najsavremeniju grafičku mašinu „Neobila – Athena“. Odlučujem(o) se za grafičko rešenje u crnoj boji (!). Odsjaj je bio kao u ogledalu.

Ni sanjati nisam mogao da se u partijskim i vladinim organima razmatra smena rukovodstva UTVE zbog ne snalaženja u transformaciji sa vojnog na civilni program proizvodnje. (Ruku na srce, mnogi su u Jugoslaviji na tim proizvodnim i tržišnim problemima, pali. O tržištu i mehanizmima novog načina poslovanja, ni na jednom fakultetu bilo kog profila ne uči se ni slova.

A na čelu UTVE stajao je viši industrijski tehničar (to zvanje dobijali su diplomirani učenici na srednjim tehničkim školama, sa određenim godinama radnog staža i sa položenim, na neki način, državnim ispitom (čije je gradivo više bilo ideološke nego stručne forme. Ni termini „konkurencija“, „ponuda i potražnja“ i drugi adekvatni, još nisu u poslovnom i političkom vokabularu.)

Prvi utisak, svi su oduševljeni. I komentari primalaca su pozitivni. Odjednom, kao preko noći, menja se raspoloženje. Optužen sam da sam odao državno-poslovnu tajnu (partijski ideolozi se ne spominju – oni, retko kada, javno saopštavaju svoje misli – od kritika do pohvala). Otkuda ja znam da će UTVA temeljno izmeniti proizvodni program, samim tim i rukovodeći tim. A o tome se još raspravljalo i ko je „moj izvor informisanja“. Čestitku, zbog crne boje, poistovećuju sa čituljom. Čitulja najavljuje smrt firme!

Komentator „Borbe“ – onaj isti, jadan i ne znajući „šta se iza brda valja“, pozitivnom kritikom i proglašavajući novogodišnju čestitku UTVE primerenom i uzornom, opet me spašava od javnih i drugih osuda koje su, počesto, bitno uticale na razvoj pojedinih karijera – u negativnom smislu. (Tada još nije bilo profesionalnih festivala na kojima se ocenjuju zidni kalendari, novogodišnje čestike, poslovni pokloni i slično (to će, dvadesetak i više godina kasnije, uvesti (pokojni) Dragan Kosanović u Novom Sadu koja jeste postala jugoslovenska smotra tih dostignuća).

Tog komentatora nikada nisam upoznao. Tada to i nije bilo tako lako. A i neki drugi su to pokušavali.

Svojevoljno napuštam rad u UTVI (posle tri i po godine staža). Takvi potezi pojedinaca nisu dobro vrednovani. Čak je dobijalo i atribut nevaspitanog dati otkaz firmi ili na radno mesto (što je bilo ređi slučaj). I to u periodu kada se uvode nagrade za vernost firmi (0,5% veća plata za svaku godinu radnog staža, ručni časovnici sa posvetama i slično), a druge firme nisu rado primale ljude tog morala.

 

 

January 1, 2021

 

ŽOZEF-IVAN LONČAR
Glavni i odgovorni urednik časopisa o i u svetu marketinga T A B O O (u mirovanju)
Pančevo, 31. decembar 2020.

SNAŽAN I BRZ RAST MNOGIH AGENCIJA KOJI IH JE ZAVARAO VODEĆI U PROPAST.

OD MARKETINŠKIH AGENCIJA DO OSAVREMENJENIH PRODAVACA
OGLASNIM PROSTOROM U MEDIJIMA.

 

Dok su novinari (jasno, i reporteri) svetskog ugleda, znanja i umeća, krasili imena TANJUGA, POLITIKE, BORBE, VJESNIKA, DELA, RTB i RTZ, bili naši pedagozi i učitelji, dotle smo u Novinarskoj školi koja je funkcionisala u okviru JUGOSLOVENSKOG INSTITUTA ZA NOVINARSTVO (u Beogradu), učeni i o etici, korektnosti, proveri izvora informisanja, umeću postizanja ravnoteže između različitih stavova, posebno o izbegavanju mogućih zloupotreba izvora informisanja.

Posebno su nam govorili o neophodnoj pažnji u interpretaciji određenih pojava i događaja koji se ne mogu neposredno dokazivati, niti se pozivajući se na dokumenta kojih, u suštini, nema, te pokušati tvrditi nemoguće.

Čemu sve ovo u uvodu materijala koji ima druge neke ciljeve.

Ovde dolazimo na zanimljivu temu: u stotine i hiljada naslova udžbenika ili publicističkih knjiga, bez obzira na zemlju porekla, u ovom slučaju od reklame, preko oglašavanja do marketinga, o odnosima između oglašivača, agencija i medija, interesima svake od pojedine strane i o problemima koji su, manje-više, vidni, skoro da nema ni slova. Mnogi autori su, jednostavno, „zamoljeni“ da o tome ne „talasaju“, da ne ukazuju na, u suštini, vidne probleme pa čak i na zloupotrebe koji su, po pravilu, uvek na štetu krajnjih potrošača. U „prevodu“, kada bi se pisalo (polemisalo) o mnogim vidnim problemima na ovim poslovima, to bi uvek išlo na štetu oglašivača (proizvođača ili davalaca usluga); agencija (različitih poslovnih aktivnosti) i medija, koje se rađaju kao „gljive posle kiše“. Koji, to je bar i prostim okom vidno, računaju da će obezbediti egzistenciju, prihodujući kod nekih i do 100%, isključivo od prodaje oglasnog prostora i vremena.

Tada, dođe kao normalno, sva su sredstva dozvoljena. A čak je i u surovom sportu – u boksu, zabranjen  udarac „ispod pojasa“.

 

O POPAJU I OLIVI

U svom prilogu „Oliva i Popaj“, deo koji je takođe posvećen tržištu marketinških usluga, nesmotreno sam najavio da ću drugi prilog (prvi je nosio naslov „Ne postoji budućnost. Postoji sadašnjost“), na ovom istom portalu (OlivellBeWorld), objaviti 30. decembra. Preključe!

„Poranio“ sam, određujući i naslov i datum publikovanja drugog priloga u nizu, u suštini, o istoj temi.

Stao u međusobnoj dilemi, da li da pišem o pojavnostima na tržištu marketinških usluga na svetskoj ili samo na domaćoj sceni.

 

GMA – GRUPACIJA MARKETINŠKIH

AGENCIJA KAO SMETNJA

Još uvek pamtim kako sam sprečen (na surov način i kažnjen), raspadom GMA, Grupacije marketinških agencija u okviru Sektora za trgovinu i usluge PKS, Privredne komore Srbije. Zanimljivo je kako su preostali članovi GMA odmah, promenivši pun naziv u Grupaciju agencija za tržišne komunikacije, (ne)svesno priznali da se i ne bave integralnim marketinškim aktivnostima već samo od nekih tržišnih komunikacija.

Danas je GMA, koliko sam informisan, totalno neaktivno.

Njihovom (ne)budnošću jer je to možda bio i taktički potez, prihvaćen je Poslovnik o formiranju i radu Etičkog komiteta GMA. Tu grešku nisu smeli da ponove kod usvajanja Poslovnika o radu Etičkog komiteta GMA kojeg je, posle godinu dana rada na čak osam verzija, trebalo usvojiti na utvrđenoj (zakazanoj) plenarnoj sednici.

Taj dokumenat rađen je na bazi pravila Tripartitnog EAT komiteta EU, sastavljenog od predstavnika oglašivača (po nepisanom pravilu, multinacionalnih kompanija – velikih oglašivača, (isto tako multinacionalnih oglasnih agencija) i medija (kojih je bilo, prema poslednjim saznanjima osam, jasno prema stepenu razvoja sadržaja medija). Korišćeni su i kodeksi samoregulative usvojeni od strane ICC (Međunarodne trgovinske komore čije je sedište u Parizu). Neophodno je ponoviti da je i Srbija bila jedan od osnivača ICC i da je pravni naslednik tih osnivačkih akata PKS, PRIVREDNA KOMORA SRBIJE. Samim tim, da su i za naše privrednike obavezujući svi njeni akti, i da su, u slučaju neusaglašenosti, stariji, obavezujući u odnosu na naše. Tu ne postoji kratica „ali“.

 

REČ – DVE O PIČEVIMA

Jedan od prvih ostvarenih zadataka iz osnivačkog akta GMA bio je usvajanje Pravilnika o pičevima, u proceduri iz međunarodne prakse, skoro sa apsolutnom saglasnošću svih članica GMA.

Donete su norme koje su trebalo da budu obavezujuće za sve oglašivače sa naših prostora o načinu odabira agencija za izvršenje projektovanog zadatka. Jasno, najviše je obavezivalo agencije o preduslovima i uslovima konkurisanja za dobijanje određenih poslova.

Nije trebalo da se čeka na rezultate njegove primene.

Na prvom raspisanom konkursu jedne velike banke međunarodnog kapitala, u tekstu koji nije poštovao ni osnovne norme što bi bilo nezamislivo u njihovim matičnim zemljama (osnivača, vlasnika), prijavile su se skoro sve naše tzv. velike agencije.

Nekoliko članica GMA, po tom saznanju, odmah su napustile članstvo. Shvatile su nemoć. Dokumenti samoregulative, nigde u svetu ne proizvode pravno dejstvo. Velike su to znale i zbog toga i nisu se protivile donošenju (usvajanju) Pravilnika o pičevima.

„Veliki“ i partijski povezani (jedno od nepisanih pravila), su bili dobro informisani da ti nonsensi ne mogu da izazovu javnost i njihovu reakciju. To je period vladavine DOS-a, naročito Demokratske partije (DS), dominantnih partija koje sve mogu. Pa i da spreče moguću medijsku buku ukoliko bi došlo do takvih intencija.

Pravilnik o pičevima ostao je mrtvo slovo na papiru.

Kada danas posmatramo i kritikujemo načine ponašanja SNS, Srpske narodne stranke i njenih koalicionih partnera, uvek imajmo u vidu da su, na našu žalost, mnoge poteze DOS-a i DS samo razradili i doveli do savršenstva.

Ako posumnjate u ove navode, uzmite spisak postojećih agencija i pregled njihovih klijenata. Možda vam bude, mnogo toga, sve jasnije.

_____________

 

U sledećem prilogu napisaću nekoliko reči o WFA (Međunarodnom udruženju oglašivača) i njihovom uticaju na stanje i razvoj tržišta oglašavanja.

Verujem da je to bitan preduslov da se bolje razume tržište komunikacionih pa i marketinških usluga, od sredine prošlog veka do današnjih dana.  Posebno, šta je sve aktuelno kada je Srbija u pitanju.

Onda će mnogi ovi tekstovi, adekvatni uslovima ali i praksi koja vlada u Srbiji, biti shvatljiviji a moguće ocene adekvatnije.

NASTAVAK: Čim se Žozef i Ivan međusobno dogovore da li i koliko da budu neposredniji u pisanju.

 

November 29, 2020

Kupovina poklona za rođendan naših najdražih ljudi, a naročito dece, zvuči kao zanimljiv i jednostavan zadatak.

Za mene je ovoga puta pravi poduhvat, jer biram poklon za moj poseban svet Oli (OliWellBeWorld).

Želim da moju ljubav Oli obradujem originalnim darom za 8.rođendan. Poklon treba da bude drugačiji, da efekat iznenađenja traje bar 365 dana i duže.

Uzimam u obzir ovaj period kada je preporuka da budemo kod kuće, na distanci, da budemo štedljivi u poklonima.

Sastavljam listu, koja bi je sigurno dovela do efekta “To je to, moja mamice” ili omiljenog VRISKA “URA! Sve si pogodila, najdraža moja mamice. To sam baš želela⭐️!”

Volim kada mi skoči u zagrljaj, ljubi me  i govori još dugo satima da je “dobra vila” uspela sve da joj ispuni, i da su baš ovo njoj najvažnije želje. Zahvalnost ume da iskazuje satima.

 

Šta bi je obradovalo?

Zabavna rođendanska igrolika žurka je gotovo neizostavna.

Koga pozvati?

Decu, članove porodice, ili sve zajedno.

Ako pozovem, moram ceo razred, a ima ih 25.

Sme zbog mera samo 5.

Zato može online 50.

Znam da voli neobične stvari.

U uži izbor su ušli:

1. mozgalica- društvena igra da se zajedno u ovim zimskim noćima družimo i igramo,
2. beli plišani meda  sa zelenom kapom i šalom
3. knjiga praktičnih životnih priča ili bajka
4. lepa haljina
5.  putovanje.

Sve je to sjajno i instant brzo rešenje za period pre marta 2020.

Najviše bi je obradovalo da ovo bude sve uključeno- All Inclusive.

Jasno mi je da mora biti originalni poklon koji će sadržati sve ovo.

I kao rešenje mi se učini da je najbolje da joj napišem priču.

Kakvu priču?

Priča treba da okupi sve njene vršnjake i najbliže rođake i prijatelje, velike i male.

Ona mora da bude interaktivna, kako bi se dobio efekat igrolike žurke i da drži pažnju.

Trebalo bi da bude i puna znanja, kako bi kroz igru mogli nešto svi i da nauče.

Treba da bude zanimljiva kako bi držala pažnju bar 2 sata.

U njoj treba da bude i junak Beli meda sa zelenom kapom i šarenim šalom.

Priča treba da bude lepo upakovana i da izgleda kao Oli u najlepšoj haljini.

Putovanje će biti dolazak  na online žurku ovde u OliWellBeWorld.

POZIVNICA ZA OLI ROĐENDAN

Dragi drugari,

pozivam vas da dođete na IGROLIKU ONLINE ŽURKU 11.12.2020. od 18-20.00 h u “OliWellBeWorld”.

Umesto poklona, Oli bi najviše želela od svega da:

1. napišite ovde u komentaru čestitku za rođendan

2. nacrtajte belog medu sa zelenom kapom i šalom na temu “Sa Oli na rođendanskoj žurci” i pošaljite crtež mailom na: olivera@oliwellbeworld.com

Oli bi se jako obradovala da je iznenadite sa ovim poklonima – komentarima i crtežima na dan rodjendana 11.12.2020.

Ja ću ih sakupiti za nju i uručiti joj baš toga dana.

Čekam vas,

Mama Olivetti

April 18, 2018

“Nedeljno jutro kad zablista, radosno dočekajte vaskrslog HRISTA, jer on pobedi smrt i uvede nas u rajski vrt. HRISTOS VASKRSE!”

Na Velikoj terasi na Paliću, u utorak 10. aprila dodeljene su nagrade za četiri najveća darodavca u humanitarnoj akciji “Uskrs u Subotici, Vaskrs na Paliću”, za Milicu Oklobdžiju, desetogodišnju devojčicu iz Subotice, koja je obolela od cistične fibroze, za nabavku medicinskog drenažnog prsluka.
Humanitarnu manifestaciju su organizovali Udruženje Jogi i Park Palić. Zajedničkoj organizaciji su doprineli: Turistička organizacija Subotice, Elitte Palić, Hotel Prezident Palić, Hotel Patria Subotica, Hotel Vila Milord Resort, Villa Larus Palić, Pionir Subotica, Cvećara Gardenija Subotica.

Humanitarno kulturno turistička manifestacija “Uskrs u Subotici, Vaskrs na Paliću” je realizovana u periodu od 29.03-10.04.2018., i to sa sledećim događajima:
– 29.03. od 18-19.30 h izložba u Vestibilu Gradske kuće u trajanju od 90 minuta
– 31.03. 11-13.00 h mini turistička tura “Potraga za turističkim blagom Subotice i Palića”
– 30.03-10.04. izložba Veličanstvenog jajeta “Anđeo” u Hotelu “Patria” Subotica
– 30.03-04.04. izložba Veličanstvenog jajeta “Čuvarkuća” u Poslastičarnici “Ravel”
– 30.03-04.04. izložba Veličanstvenog jajeta “Srce” u Gradskom muzeju
– 30.03-04.04. izložba Veličanstvenog jajeta “Zeka” u Suvenirnici Gradske kuće
. 30.03-10.04. izložba Veličanstvenog jajeta “Glamur” u Hotelu “Prezident” Palić
– 07.04.2018. od 11-13.00 h centralni događaj “Vaskrs na Paliću” na Velikoj terasi
– 07 i 10.04. izložba Veličanstvenog jajeta “Čuvarkuća” na Velikoj terasi
– 05-10.04. izložba Veličanstvenog jajeta “Zeka” u Vili Larus Palić
– 05-10.04. izložba Veličanstvenog jajeta “Srce” u Maloj gostioni
– 10.04. Finale humanitarne akcije i dodela nagrada najvećim darodavcima Milici Oklobdžiji

Velika bela jaja od stiropora su donacija “Masterplast YU doo”, a oslikana su motivima “Šta volim u Subotici i na Paliću”.

Najbogatiji program je realizovan u subotu 07. aprila 2018., gde se okupilo oko 300 dece i približno toliko odraslih. Svi su uživali u nastupu Folklornog ansambla “Sunce” iz Subotice, Hip hop grupe “Boombox”, potrazi za jajima, ukrašavanju jaja na 3 načina (oslikavanje akrilnim bojama, rad sa akrilnim silikonom i raznim kanapima, trakicama, perlicama, bojenje flomasterima) i animacijama Ertura Kurdalija.

Najveća 4 darodavca i dobitnice “Veličanstvenih jaja su:
1. Očni centar “Kuća zdravlja”- “Perfect Vision”, osnivač i direktor dr Branka Ivošević
2. Agencija za medicinski turizam “Medhel”, osnivač i direktor Maja Zakarija
3. Fitness klub “KetyFit”, osnivač i direktor Katy Halasz
4. Tamara Božić, mama 3 dece

Ukupan iznos potreban za nabavku medicinskog drenažnog prsluka je 1.3 miliona dinara.
Do 16.00 h 10.04.2018. je sakupljeno 310.463 rsd i 205 evra, te se humanitarna akcija za Milicu Oklobdžiju nastavlja.
Milica još čeka svoj prsluk.

Pozivamo sve da uplatom na namenski račun u banci za Milicu Oklobdžiju 275-0016218800845-16, učestvujete u osvajanju  Veličanstvenog jajeta- “Glamur”. Kriterijum za dobijanje ovog Umetničkog dela “Glamur Subotice i Palića” je uplata minimum 200.000 rsd na račun Milice.