Tamo gde nedostaju dobre ideje uvek ćete naći dosadu. Erl Najtingejl
Živite u Subotici ili u još manjem mestu. Koliko puta dnevno čujete u okruženju “ovde je dosadno”, “ovo je dosadno”.
Da li je dosada plod naših misli ili je ona stvarna?
Osećanje dosade nema nikakve veze sa situacijom, okolnostima i drugim ljudima – ona je stanje našeg uma.
Zato je važno da razvijete i negujete radoznalost.
Radoznalost je važna osobina genija. Geniji svetskog glasa Thomas Edison, Leonardo da Vinci, Albert Einstein, Richard Feynman su upravo bili radoznali.
Zašto je radoznalost toliko važna? Ovde su četiri razloga:
1. Radoznalost čini vaš um aktivnim.
2. Znatiželjni ljudi uvek postavljaju pitanja i traže odgovore u svojim mislima. Njihovi umovi su uvek aktivni.
3. Um je poput mišića koji postaje jači putem kontinuiranog vežbanja. Mentalne vežbe uzrokovane radoznalošću čini vaš um sve jačim.
4. To usmerava vaš um prema novim idejama.
Kada ste znatiželjni, vaš um stvara nove ideje u vezi sa vašim interesovanjem. Radoznalost doprinosi da se ideje prepoznaju i realizuju. Koliko je velikih ideja izgubiljeno zbog nedostatka radoznalosti?
Nove ideje otvaraju nove svetove i mogućnosti.
Znatiželjom otkrivate šta se nalazi ispod površine u normalnom životu.
Unesite uzbuđenje u svoj život.
Život radoznalog čoveka je daleko od dosade.
Otkrivajte nove stvari koje privlače vašu pažnju.
Umesto da im bude dosadno, radoznali ljudi imaju avanturistički život.
Evo nekoliko saveta kako da razvijate radoznalost :
1 . Držite otvoren um
Budite otvoreni da naučite, zaboravite i ponovno naučite.
2 . Nemojte uzimati stvari “zdravo za gotovo”
Ako samo prihvatiti svet kakav jeste, bez pokušaja da se dublje unesete u njega, time ćete sigurno blokirati znatiželju. Pokušajte da zaronite dublje ispod površine sveta oko vas.
3 . Postavljajte pitanja nemilosrdno
Pitanja šta, zašto, kada, ko, gde i kako su najbolji prijatelji znatiželjnika.
4 . Izbegnite deklaraciju “DOSADNO”
Kad god nešto označite kao dosadno, zatvorili ste još jedna vrata mogućnosti. Čak i ako nemate vremena da nešto istražite, ostavite otvorena vrata kako biste se osvrnuli drugi put.
5 . Učenje posmatrajte kao nešto zabavno
Ako shvatite učenje kao teret, nema šanse da ćete želeti da saznate više.
6 . Čitajte što više knjiga
Nemojte trošiti previše vremena samo na jedan svet. Pokušajte izabrati što više knjiga ili časopisa o svom predmetu interesovanja i hranite svoj um s uzbuđenjem novih saznanja.
