Nedelja 13.00 h- ručak kod Mr Noirove porodice. Miss Wings i Mr Noir su prvi put kao momak i devojka na porodičnom ručku kod njegovih roditelja. Poznaju se već više od 26 godina i bili su dobri drugovi. Odjednom je varnica ljubavi sevnula i njih dvoje su postali primer kako jedna nova savremena veza treba da funkcioniše. Svi su uzbuđeni zbog ovog novog statusa.
Mr. Noir je doneo buket crvenih ruža svojoj majci. Želeo je da upotpuni atmosferu. Glavni gost ovoga nedeljnog okupljanja proširene porodice jeste Noirov deda, majčin otac Mr. Garmin Walker. Mr Noir je sin jedinac, ali odmereno vaspitan. Miss Wings obožava lep spoj dva karaktera u svom dragom odgovornost odraslog čoveka i razdraganost dečaka.
Stan roditelja Mr Noira je vrlo udoban. Opremljen je klasičnim vrednim nameštajem i goblenima.
Stol, prekriven belim stolnjakom od damasta, je postavljen. Deda već sedi na čelu stola i čeka da se pozdravi sa svojim unukom i Miss Wings, i otpočne sa uživanjem u ručku. Ručak započinju sa zdravicom uz domaću rakiju od maline. Odmah zatim sledi tradicionalna žuta supa od mešavine mesa- pilećeg, morčijeg i golubijeg sa testom zvanim „flekicama“. Glavno jelo je zapečeni krompir sa sirom i pavlakom, tri vrste pečenog sočnog mesa: ćuretina, prasetina i pileći bataci, zatim slede prilozi pečena paprika, kiseli krastavci, kompot od kajsija i natur integralni pirinač.
Deda je ćutljiv dok jede. Glavnu reč vodi domaćica Mrs Love. Njen suprug Mr Freed se ubaci samo u momentima kada oseti da su pitanja preterana. Jako je radoznala kako je prošla radna nedelja, kako provode zajedničke dane, jer već 15 dana Mr Noir živi odvojeno od njih.
Mr Noir najavljuje poslovni put u trajanju od 7 dana na sajam Fruit Logistica u Berlin. Mr Garmin se odjednom otvara i kreće sa svojom uspomenom na Berlin. Bio je ratni zarobljenik u Mađarskoj kao srpski vojnik, pa su ga Rusi oslobodili. A zatim je prebačen u Berlin da kao bratski vojnik čuva nemačke zarobljenike. Vrlo brzo je došlo do primirja i morao je peške da se vrati iz Berlina. Rekli su mu da ode do Minhena a odatle neka prati tok reke Dunav i tako će doći do Srbije. I eto uspeo je. Živ i zdrav je stigao kući, a onda vrlo brzo pozvan ponovo u srpsku vojsku. Služio je po treći put vojsku, ali ovoga puta onu pravu. Proveo je u Zagrebu pune tri godine. Pripala mu je dužnost da čuva Dražu Mihajlovića.
„E, dete moje budi srećan da danas možeš da stigneš u Berlin avionom. Ja sam od malih nogu pešačio i vozio bicikl. I pogledaj me. Zahvalan sam svom životu što mi je omogućio da budem zdrav, prav i pokretan u 86 godini. Sve sam stvorio svojim radom i rukama.“- govori ponosno Mr Walker.
Garmin uživa punih 30 godina i penziju, ali stalno nešto radi. Živi u Subotici sam već 15 godina. Stisle su ga godine. Hteo bi da pređe u Beograd kod Noirovih roditelja. Soba je slobodna. Još nije konačno odlučio.
Deda sugeriše nenametljivo svom miljeniku unuku: “Ako ste odlučili da živite zajedno, bilo bi lepo i da se venčate. Tako je po tradicionalnim običajima. Želim da igram. Požurite dok me noge još služe.“
