„Izaberite posao koji volite i više nećete morati da radite niti jedan dan u svom životu.“ Konfučije
Miss Art je diplomirana slikarka koja je sa maksimalnom ocenom završila Likovnu akademiju u Beogradu. Vratila se u Suboticu nakon četiri godine. Sada je u velikoj dilemi kuda dalje. Njen nekada najbolji drug vršnjak Mr. Prestige je završio fakultet za informacione tehnologije i već uveliko izrađuje internet stranice za strane kompanije. Mesečno zarađuje vrlo lepe svote novca. Kada su bili pred maturu, pokušao je da utiče na nju da se opredeli za njegov fakultet ili za dizajnerski smer. On je u tome video novac i da je to više „cool“.
Bezgraničan talenat Miss Art je iskazivala jedino kroz slike. Za svojih 24 godine života osvojila je oko 50 nagrada, a od toga čak 38 međunarodnih priznanja. Miss Art se pre izbora fakulteta posavetovala sa svojom tetkom Miss Wings, tada tek svršenim psihologom: „Da bi radila nešto jako dobro i da bi postigla najbolji rezultat, moraš to da voliš. Prevedi to u četiri reči: “Radi ono što voliš.” No, to nije dovoljno samo reći, to treba i realizovati.
Sama ideja se razlikuje od onoga što je većina nas naučila kao dete. Kad sam bila klinka, činilo mi se kao da su rad i zabava u suprotnosti po definiciji. Život je imao dve premise: ono što smo radili po zahtevu odraslih je bilo nazvano radom; a ostatak vremena koje smo proveli radeći po sopstvenom izboru je bilo nazvano igranjem. Ponekad bi odrasli učinili da rad bude zabavan, a igranje bi se pretvorilo u neprijatnost, jer se na primer neko naljutio u toku igre. No, osim tih nekoliko neobičnih slučajeva, rad se definisao kao nezabavan.
Svet je, za mene, tada bio podeljen u dve grupe, odrasli i deca. Odrasli, poput neke diskriminisane rase, morali su da rade da bi obezbedili sve neophodne stvari za porodicu i život. Deca to nisu, ali su morala da idu u školu, što je bila lakša verzija rada koja bi nas trebala pripremiti za pravu stvar. Kako bismo se mi žalili na školu, odrasli bi govorili da je rad još gora stvar, i da je nama lakše. „Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba.“ je bila najčešće izgovarana poslovica. Jednom, kad sam bila između 14 i15 godina, otac mi je rekao da bih trebala da izaberem srednju školu tako da budem ono što hoću, i da uvek imam u vidu da uživam u svom poslu. Sećam se da je upravo taj izbor za mene bio šokantan, jer sam sve vreme odvajala rad od uživanja. Bilo je to kao da me je otac polio ledenom vodom. Šta god ja mislila tada nisam razumela da je tata doslovce govorio da rad može biti zabavan, upravo kao igra. Trebalo mi je mnogo godina da to shvatim. Zato izaberi fakultet po onome što voliš i za šta imaš talenat.“
Miss Art je došla kod svoje tetke Miss Wings da još jednom podeli sreću jer je postala akademska slikarka, ali je muči kuda dalje da krene. „I evo nas dve opet u razgovoru oko izbora posla, nakon četiri godine. Hvala ti draga tetka, što sam se opredelila za slikarstvo. Ali, imam dilemu šta ću dalje, kako ću u Srbiji da zaradim od slikarstva.“
Miss Wings se udobno smestila u svoju omiljenu fotelju, uz topao čaj i domaće integralne kekse, predstavila mogućnosti za mladu umetnicu: „Čvrsto verujem da su znatiželja i izbor glavni motori potpunog ispunjenja života. Ali kako ćeš stići do svog pravog poziva je zamršen i vrlo individualni ples otkrića. Ipak, postoje određeni faktori – određeni izbori – koji taj put olakšavaju. Možeš da se orijentišeš ka školama, da vidiš da li ima potrebe za nastavnicima i profesorima likovnog. Proveri da li je u Subotici potrebna privatna dečija škola slikanja. Pokreni kreativne radionice za decu ili odrasle. Ukoliko imaš interesovanja, možeš da savladaš potrebna kompjuterska umeća kako bi spojila nove tehnologije i umetnost. Imaš mnoštvo mogućnosti da svoje radove plasiraš na sopstvenoj internet stranici, da pokreneš svoj blog na kome ćeš da komuniciraš sa svim ciljnim grupama koje su ti interesantne. Mogućnosti su bezbrojne, ali kao i pri izboru fakulteta, oslušni svoje srce i izaberi ono što voliš. Kada ti srce zaigra, znaj da si napravila pravi izbor.“
Zadovoljstvo i sreća su ispunile Miss Art. Osećala se rasterećeno. Imala je mnoštvo izbora i već je znala u kom pravcu će krenuti. „Moj nekada najbolji drug Mr. Presige bio je bespotrebno surov prema mom ne-„cool“ izboru. Pozvaću ga i ponudiću mu sliku, od koje nije mogao da se odvoji na mojoj diplomskoj izložbi. Odlučila sam da je baš njemu prodam za 500 Eura.“- mislila je u sebi.
