“Moju košarkašku priču” poverio mi je Zdenko Davčik (1977), glavni trener muške ekipe U 16 KK “Fantastik” i ženske ekipe U 14 ŽKK “Spartak”. Zdenko je privremeno radio na mestu prvog trenera ženskog seniorskog tima ŽKK “Spartak”.
Koju vrednost si doneo u klub u kome trenutno radiš kao trener?
Prava vrednost koju sam doneo klubu je napredak i razvoj mladih igrača,a zatim dve titule prvaka VIBA lige.
Ako bi mogao ponovo da započneš karijeru, šta bi uradio drugačije?
Ono što bih promenio je možda raniji odlazak u inostranstvo.
Opiši najboljeg šefa/trenera kojeg si imao.
Najbolji trener kojeg sam imao kao igrač i kao trener bio je Tomislav Radanov, veliki čovek, pedagog i začetnik mlađih kategorija u KK “Spartak”. Veliki čovek i ogroman radnik na stvaranju mladih igrača i ljudi.
Reci nam nešto o svom najvećem neuspehu i šta si iz toga naučio.
Moj najveći neuspeh je bilo 4.mesto u Vojvodini a pouke koje sam izvukao su isključivo košarkaške prirode( tehnika, taktika).
Opiši šta misliš da ova pozicija trenera podrazumeva i zašto je važna za klub u kome si?
Pozicija trenera podrazumeva da od mladih dečaka i devojčica napravim što bolje ljude, učenike pa onda košarkaše i košarkašice.
Reci nam nešto o projektima u kojima si radio više, sa manje (sredstava), i kako si to postigao?
Organizacija turnira koje sam radio u prethodnom klubu, a nedostatak sredstava sam nadoknađivao uz pomoć svojih prijatelja.
Šta za tebe znači odgovornost?
Odgovornost znači trenirati ove mlade ljude i usmeriti ih na pravi put…Odgovornost=Rad.
Kako razgovaraš sa igračicama (odnosno kako ih kritikuješ) čiji je rad ispod očekivanog standarda?
Uvek ih bodrim i govorim im da mogu uvek više i bolje.
Koja je najbolja kritika koju si dobio i zašto?
Najbolja kritika koju sam dobio na početku trenerske karijere je da se ne vezujem za igrače jer svi oni kad-tad napuste ekipu.
Koja je najgora kritika koju si dobio, zašto, i kako si se nosio sa tim?
Najgora kritika je bila kada su mi rekli, posle prve 4 godine rada, da iskačem iz plana i programa kluba. Bilo mi je veoma teško, ali sam tada shvatio da još više želim da budem trener.
Ako bi od tebe bilo zatraženo da uradiš nešto nemoguće (na primer postanete prvaci Evrope), kako bi postupio?
Uradio bih sve da nemoguće postane ostvarivo!
Koji je tvoj najveći životni strah kao trenera?
Nemam strah kao trener, jer ako imaš strah onda nemaš kontrolu nad igračima i ekipom.
Ako bi mogao da se vratiš na fakultet, koji bi upisao, i zbog čega?
Definitivno DIF da bih posta profesor fizičkog vaspitanja.
Da li je predsednik (vlasnik) kluba uvek u pravu? Objasni svoje razmišljanje.
Nije predsednik uvek u pravu zbog toga što ne živi i ne diše sa ekipom svaki dan i ne poznaje sve igrače.
Šta si profesionalno uradio, u čemu si i uspeo, ali nije iskustvo koje bi želeleo da ponoviš?
Odlazak na završni turnir Prvenstva Srbije, ali ne bih voleo da se ponove dva peta mesta.
Da li je bolje biti savršen i malo okasniti, ili biti OK i na vreme?
Mislim da savršeno u košarci ne postoji, jer se uvek nešto nauči tako da je bolje biti OK i uvek na vreme.
Sa manje od 5 rečenica objasni nešto što je komplikovano u košarci, ali ti to znaš i shvataš odlično.
Definitivno tehnika i taktika. Taktika je u košarci mnogo komplikovana jer sadrži dosta detalja, ali ja je obožavam i to je ono što je draž košarke: “Nadmudrivanje sa protivničkim trenerom”.
Šta je to što bi voleo da radiš svakog dana, do kraja tvoje karijere?
Trenerski poziv.
Da imaš milion eura da započneš svoj biznis, koji bi posao započeo?
Otvorio bih svoj Košarkaški kamp za razvoj mladih i talentovanih igrača.
Koja je najveća poslovna odluka koju si morao da doneseš, i kako si je sproveo?
Odluka kada sam napustio mlađe kategorije i prešao u seniorsku košarku. Jednostavno sam presekao i želeo da se oprobam i u seniorskoj košarci.
Od kog pitanja najviše strahuješ na sastancima sa predsednikom/vlasnikom kluba?
Nema pitanja od kog strahujem jer se pripremam za svaki sastanak stručnog štaba.
Koje kvalitete kod igrača i igračica iz kluba najviše ceniš?
Pre svega ljudske kvalitete i spremnost da se pomogne drugim saigračicama u teškim situacijama.
Kako se ponašaš kada igrači i igračice ili tim ne prihvataju sasvim tvoju odluku?
Uvek volim da konstruktivno vodim treninge i utakmice i sarađjujem sa timom, jer ni ja kao trener ne vidim sve situacije i volim da i igrači iznesu svoje mišljenje.
Koji je tvoj poslovni moto?
Osloniš se na sebe, barem znaš sa kim imaš posla.
Za dve godine, koje tvoje dostignuće ćemo slaviti?
Nadam se da ćemo slaviti titulu prvaka nekog nacionalnog šampionata.
Šta nedostaje u Subotici i Srbiji da bi treneri kao ti ostali i postizali vrhunske rezultate?
U Srbiji i Subotici nedostaje više slobodnih termina u fiskulturnim salama za mlade sportiste i propratna oprema u vidu rekvizita (lopte, čunjevi).
Koja ti je omiljena knjiga? Šta ti je u njoj važno?
Omiljena knjiga mi je “Anđeli i Demoni”-zbog istrajnosti glavnog junaka.
Tvoj omiljeni film i koju emociju i poruku kod tebe izaziva.
“Above the Rim”-poučan film za mlade košarkaše i košarkašice.
Na koji način je najbolje učiti košarku i život (knjige, škole, formalno, neformalno obrazovanje)?
Najbolje se uči u školi i znanje stiče obrazovanjem, ali ništa bez prakse.
Navedi tvoju poruku/savet budućim generacijama koje žele da treniraju košarku, zatim igračima, kao i roditeljima budućih košarkaša, i sadašnjih igrača?
Na prvom mestu obrazovanje, a zatim mukotrpan rad na treninzima i borba za mesto u timu koje će vas kasnije motivisati da se borite i u svim sferama života.
