Upoznajte Tamaru Cvetanović, turizmologa.
Olivera Imbronović: “Molim Vas napišite mi o istoriji, uspesima iz Vaše oblasti. Šta znači ta oblast za Vas? Napišite o sebi sve što bi bilo poučno za Vaše kolege iz struke.”
Tamara Cvetanović napisala je nadahnuto odgovore.
“Po struci sam diplomirani turizmolog. Po mom mišljenju, nedovoljno cenjeno i zastupljeno zanimanje u našoj zemlji, kao i nepostojanje adekvatnih radnih mesta za stručnjake u ovoj oblasti. U ovoj realnosti se krije moj lični pokretač u svetu turizma.
Još tokom studentskih dana, ukazala mi se prilika da počnem da radim u jednoj turističkoj agenciji. Naime, posle obavljene obavezne stručne prakse na 2. godini studija, dobila sam svoj prvi posao u struci. Puna entuzijazma i radnog elana, željna znanja uplovila sam iz svoje studentske sobe u Studenjaku u poslovni svet preko noći. Sledio je izazovan dvogodišnji period uz svakodnevno balansiranje između redovnih predavanja, predispitnih obaveza, polaganja ispita na vreme, “jurenja” budžeta i stipendija, i s druge strane, puno radno vreme gde sam želela da se podjednako pokažem i naučim, jer sam na svoju prvu poslovnu priliku gledala kao na priliku koja mi je pružena s razlogom i koju ne smem da propustim.
Sećam se, u to vreme, često su mi odzvanjale reči profesorke Pavlović: “Kolege, nemojte molim vas da dozvolite da vas sutra vidim kako sedite u nekoj turističkoj agenciji i radite šalterske poslove. Vi se ne školujete za to, ne dozvolite da svo znanje koje ovde steknete, ne iskoristite.”
Od tada, pa do danas, moj poslovni put je bio šarenolik, pun izazova i novih saznanja. Kao što sam spomenula na početku razgovora, na moju veliku žalost, jedan turizmolog u našoj drzavi, nema puno izbora gde bi mogao da se zaposli i ima uslove rada koje zaslužuje. Agencijsko poslovanje, hotelijerstvo, ugostiteljstvo, turističke organizacije grada/regiona/države ako imate “sreće”, ili s druge strane, bavljenje turizmologijom sa naučne strane, rad na fakultetu, srednjoj školi, ukoliko imate takve afinitete.
Bila sam rešena da probam sve delatnosti gde se moja struka može kvalifikovati. Hotelijerstvo me je jako zainteresovalo, pa sam dve godine mog poslovnog angažmana, provela u manjem garni hotelu. Mali tim zaposlenih, funkcionisanje po principu “jedne velike porodice”, rad od recepcijskih poslova do prodaje i marketinga, organizacije različitih sektora je činio da svaki dan bude dinamičan, nepredvidljiv i motivišući.
Videla sam sebe u hotelijerstvu. Takvo okruženje me je pokretalo, izvlačilo iz mene nove ideje i stvaralo dobre radne navike. Najbolji osećaj mi je pružao osmeh na licu zadovoljnih gostiju, pozitivne recenzije i visoke ocene na Booking-u, saznanje da ste nekom ulepšali i pružili lep i ugodan boravak u hotelu koji gledate kao na svoju drugu kuću.
Kada uhvatite sebe da sve svoje misli, energiju i činjenja usmerite da se vaš i posao vašeg tima završi i obavi po najvišim standardima, a pritom vas to neverovatno ispunjuje, pokreće i čini srećnim, shvatate da postajete zaljubljenik u svoj posao i da je to put kojim ste rešeni da sigurno koračate i pravi svoju poslovnu priču.
Poslovna prilika, sa kojom sam spoznala svoju novu/staru/do tada meni nepoznatu veštinu, tj. veštinu organizacije, bila je angažovanje na kreiranju i realizaciji dečijih putovanja za jednu privatnu predškolsku ustanovu koja broji više od 1000 upisane dece. Do tada, najveći poslovni izazov i kompleksna i rukovodeća pozicija u sektoru turizma, zahtevala je najviše odricanja, davanja, učenja, iskustava (kako pozitivnih, tako i negativnih), rada od jutra do sutra, prekovremenih sati i stresa. Ponosna sam što je moj projekat, letovanje mališana na more, uspešno realizovan kao prvo putovanje dece van granice naše zemlje.
U knjizi profesora Jovičića, pročitala sam da najviše zvanje koje jedan turizmolog može da ima i gde može da primeni svoja kompleksna znanja na pravi način, a da se tiče agencijskog poslovanja, jeste individualni savetnik za personalna putovanja. Željna novih poslovnih izazova, rešila sam da se oprobam i na ovoj poziciji. Prihvatila sam ponudu vodeće turističke agencije na našim prostorima za organizaciju individualnih aranžmana. Jedan zaista prelep posao, jako odgovoran, previše zanimljiv, kreativan i dinamičan. Prvi posao koji mi je pružao mogućnost da veliku većinu svog teorijskog znanja stečenog na fakultetu primenim i u praksi. Nije mi dugo trebalo da otkrijem svoj nedostatak da bih posao obavljala “po svojim najvišim kriterijumima”. Nedostajao mi je moj lični doživljaj. Moja spoznaja destinacije, kako sam je doživela, videla, osetila, koju je emociju izazvala i na kakva činjenja me je usmerila. Putovanje je za mene oduvek predstavljalo priliku za sticanje i usvajanje novih saznanja kroz upoznavanje novih ljudi, kultura, istorije, tradicije i svakodnevnih navika lokalaca i njihovog načina života. Znala sam da mi je za to potreban jedan “mali” put oko sveta. Posao koji to može da mi pruži, jeste svakako posao u jednoj od vodećih avio kompanija Emirates u Dubaiju. I eto mene na prvom sledećem Open Day-u u Crownie Plazi sa 400 ljudi koji su došli po svoj “Dream Job”, “American Dream Job” i sl. Na kraju dana, ostalo je nas pet devojaka, preradosne i poletne, sa nadom u očima i velikim očekivanjima, kako planiramo naše preseljenje u Dubai.
Kako je život pun uspona i padova, nepredviđenih situacija, iznenadnih susreta i globalnih promena, moje poslovno angažovanje u Emirates-u je posle 4-5 meseci prekinuto, usled pandemije korona virusom. Verujem da se sve dešava s razlogom i ko zna zašto je tako trebalo da bude.
Vratila sam se iz Dubaija, gde je i bilo moje poslednje poslovno angažovanje. Da li sam razočarana? Ne, nikako. Da li su mi poremećeni planovi za moje dalje napredovanje u struci? Da, jesu, ali ne mislim da je to kraj i da će me ova situacija zaustaviti. Da li su loši uslovi u turizmu u Srbiji trenutno? Jesu, ali se nadam da se i tome bliži kraj. Da li po svaku cenu moram ostati u svoj struci? Apsolutno ne.
Iz ove situacije sam naučila da nas ništa ne može zaustaviti da istražujemo, upoznajemo sebe i iskušavamo svoje granice. U Dubaiju sam ih svakako stavila na maksimalan nivo testiranja koje sam, mogu ponosno da kažem, uspešno prevazišla. Da mi je neko rekao pre godinu dana, da ću otići u drugu državu da živim i radim posao koji me inspiriše, i da će baš tada naići virus koji će napraviti pometnju na globalnom nivou i mene zatvoriti u samoizolaciji 24/7, 40 dana u stanu u “tuđoj zemlji”, daleko od porodice, bez mojih prijatelja, naravno da ne bih verovala. Ali da vratim vreme, sve bih isto uradila. Sa svojih 28 godina i osmehom na licu, radujem se budućim poslovnim izazovima koje život sprema za mene i još više sam voljna da učim, prihvatam različitosti, verujem u ljude, praštam i volim.
Trenutno sam u potrazi za poslom koji će me ispunjavati, motivisati da dam 100% sebe i gde ću ostvariti kvalitetan poslovni odnos na obostrano zadovoljstvo.”
