ŽOZEF-IVAN LONČAR
PUSTITE ME DA SE ODMORIM!
Pančevo, 29. januar 2021. (7529)
Napomena urednika media portala “Oli Well Be World”:
Ovo je osmi nastavak teksta “Filozofije marketinga”, autora Žozef-Ivan Lončar.
Prvi deo: “Ne postoji budućnost. Postoji sadašnjost”, objavljen 25.12.2020.
Drugi deo: “Kratkoročno pobedilo dugoročno”, objavljen 01.01.2021.
Treći deo: “Pustite me da se odmorim!”, objavljen 29.01.2021.
Četvrti deo: “Četiri godine momaštva”, objavljen 08.02.2021.
Peti deo: “Ja i politički život”, objavljen 16.02.2021.
Šesti deo: “”Bežim” u Beograd”, objavljen 22.02.2021.
Sedmi deo: “I da si lumen ne možeš sve zapamtiti”, objavljen 22.02.2021.
PIŠEM PEDESET PET GODINA
Bio sam referent publiciteta časopisa „Savremeno pakovanje“ od l. januara 1966. godine. Nije bilo proizvođača ambalaže a da ga nisam posetio: papir, karton, staklo, plastika, metal, pluto… Tu su već bile i posete ino proizvođačima mašina i materijala, štamparskih boja i drugih grafičkih materijala. Sajmovi papira i drugih ambalažnih materijala i mašina za štampu i za pakovanje: Keln, Diseldorf, Minhen, Pariz, Milano i proizvođači iz svih mogućih država. Dosta sam pisao o svemu tome. Kod nekih, odlazio sam sa izmišljenim i objavljenim oglasima, jasno konkurentskih, a posle dobijenih pravih narudžbina odlazio kod onog prvog i pokazivao oglasna rešenja ovih drugih. Grafički urednik bio je grafička legenda Đorđe Prudnikov a ja sam bio inicijator, koncepcioner i tekster. Bili smo uspešan tandem a klijenti više nego zadovoljni.
Da bi se bolje razumelo, tada nije bilo samoposluga, pogotovu ne supermarketa i slično i proizvodi upakovani u ambalažne materijale. Od starih novina trgovac je pravio „fišeke“ i tu je sipao ono što ste čitali sa spiska nabavke. Trgovac je stajao iza tezge a iza njega roba, najčešće u rinfuzi, a kupac ispred tezge.
Mi smo, na neki način, menjali svet.
Već sam navodio imena mojih najboljih učitelja: Novice Vučetina i Mirka Markovića, obojica diplomirani ekonomisti (po sadašnjem – tada se to drugačije zvalo). Bili su sjajni poznavaoci međunarodne prakse jer su se služili i francuskim, i italijanskim, i nemačkim jezikom, čije se teorije o ekonomskoj propagandi i publicitetu u mnogome razlikuju. Jasno, i engleskim, tako da su mogli izvlačiti komparacije, počesto adekvatnije u korist našeg podneblja i mentaliteta u odnosu na tržište SAD, izvorište teorije marketinga ali iz njihove, američke dioptrije.
Obojica učestvuju u stvaranju UEPS-a i vodeći su autori stručnih članaka u glasilu i na kursevima. Možete li da zamislite da se, 1961. na jednom od seminara, izučavala psihologija u ekonomskoj propagandi. I da je bila skripta napisana na tu temu.
Zašto ih posebno izdvajam. Nikada ih nisam pitao, niti su oni o tome govorili. Pretpostavljam da su oni inicijatori mog izbora na mesto glavnog urednika periodičnog časopisa „Ekonomska propaganda“.
Zbog izrazitih nesuglasica koje, na momente, poprimaju i političke konotacije između istovetnih udruženja Srbije, Hrvatske i Slovenije zbog načina formiraranja i sadržaja rada SEPJ-a, Saveza ekonomskih propagandista Jugoslavije (inicijativa iz Beograda i Sarajeva protiv koje su energično protiv Hrvatska i Slovenija), dolazi do prekida i u izdavanju glasila UEPS-a „Ekonomska propaganda“.
Na sednici UO UEPS-a (predsednik Dragan Karišić, direktor preduzeća za ekonomsku propagandu i publicitet FORUM, osnovanog aprila 1948, inače po struci građevinski tehničar), imenuju me za glavnog urednika „Ekonomske propagande“, bez mog znanja i pristanka. Odgovorni je Radmilo Dimitrijević, generalni direktor preduzeća OBLIK, potom EKONOMSKE PROPAGANDE. Tih godina u Jugoslaviji (šezdesetih) posluje oko pedesetak specijalizovanih preduzeća, zavoda i instituta na poslovima ekonomske propagande, publiciteta, opremanja štandova po sajmovima, kreiranje i proizvodnja ambalaže, poslovne galanterije (poslovnih poklona naročito uoči novogodišnjih praznika – Božić i Srpska nova godina su reči koje se izgovaraju u tišini ali se, uveliko, dele poslovni pokloni različitih vrednosti). Zidni kalendari postaju vrhunac produkcije, počesto na svetskom nivou (Industrija kablova Svetozarevo (sadašnja Jagodina); JAT; Energoinvest, Sarajevo; Iskra, Kranj; Gorenje, Velenje; sve veću pažnju izaziva farmaceutska industrija: Galenika, Pliva, Krka, Lek. I pored očitog i naglog razvoja ekonomske propagande (setite se Uredbe Vlade FNRJ iz 1953. o kojoj sam često pisao), najveći novac prave izdavači poslovnih (privrednih) adresara. Njih čak šesnaest iz skoro svih krajeva u Jugoslaviji. Da bih vam dočarao sintagmu „najveći novac“, najuspešniji izdavač bio je beogradski „Privredni pregled“. Do tada poznat po jedinim dnevnim poslovnim novinama istoimenog naziva u državi. Započeli su u jednom podrumu zgrade nekadašnjeg „Jugoeksporta“ na Trgu republike, na skretanju ka Makedonskoj. Završili su u velelepnoj zgradi u Maršala Birjuzova ulici, na izlasku iz tunela ka Zelenom vencu. Pored velelepne i visoke zgrade, montirana je najsavremenija štamparija sa rotacionom štampom pomenute novine (sa dnevnim tiražom od desetak hiljada primeraka).
Neko je shvatio da to ipak nisu ekonomska propaganda i publicitet koji su potrebni jugoslovenskoj privredi a sve više se priča i o marketinškim istraživanjima i Kongresu „Esomar“ u Opatiji, kada se koristi pozitivna klima i osniva JUMA, Jugoslovensko udruženje za marketing.
Da se ne ponavljam. Jednog dana pozvan sam kod generalnog direktora OBLIKA, druga Radmilo Dimitrijevića. Bez mnogo reči, pruženo mi je rešenje o postavljenu za glavnog urednika glasila UEPS-a, „Ekonomska propaganda“.
I, evo, pedeset je peta godina kako, skoro pa dnevno, pišem.
Ponekad se posvađam sam sa sobom, da šreskočim ponešto. Da se napravim da nešto nisam video, čuo, pročitao. Da ne iznosim svoje opservacije – pozitivne ili negativne, nebitno je, „kritičke boce“ a, sve češće, „žestoke ocene“.
Tešku bitku vodi Žozef sa Ivanom. I obrnuto.
OLIVERA U MOJ ŽIVOT
Kada mi se javila Olivera (Imbronović), koju još nisam lično upoznao ali sam primetio njeno ime i zanimljiv način pisanja iz širokog opusa interesovanja, kada mi je ponudila da napišem za njen medija-portal o istorijatu posleratnog razvoja ekonomske propagande u Jugoslaviji (mislim na vreme od 1945), posebno u Srbiji, ni ona ni ja nismo baš bili sasvim sigurni u šta smo se „uvaljali“.
Do sada, ko je hteo, a i vremenski stigao, pročitao je moja dva, uslovno rečeno, kazala.
Sledeći, koji pripremam, posvećen je „samoubistvu“ sve većeg broja „Advertising Agency“, čiji je broj u silaznoj putanji i u sve jačem zamahu. Taj čin ubrzavaju i mnogi koji tvrde i ukazuju da je digitalni marketing jedino rešenje razrešenja sve vidnijih problema, da je DM jedino rešenje, toliko uspešno da je klasičnu filozofiju marketinga poslao u muzej
Moje godine (osamdeset prva mi je), ukazuju da bih, ogromnom broju čitalaca Oljinog portala i marketinških poslenika, sigurno mogao biti otac, mnogima deda a ponekim i pradeda.
I ne samo zbog toga, odlučih se da napravim svojevrsnu pauzu, da pripremim i napišem prilog i ponudim čitalaštvu rukopis pod neuobičajenim naslovom: PRESEDAN.
Onda će mnogi, tako pretpostavljam, bolje razumeti „šta je pesnik hteo da kaže“, najavljujući serijal: WFA – MEĐUNARODNO UDRUŽENJE OGLAŠIVAČA. UTICAJ NA STANJE I RAZVOJ TRŽIŠTA OGLAŠAVANJA. ČIJE INTERESE BRANI.
